Kada počinje nicanje zuba kod beba i koliko traje?

Većina beba počinje da dobija prve zubiće otprilike između četvrtog i sedmog meseca. Ipak, nije retkost da se taj trenutak javi malo ranije ili kasnije.

Neke bebe startuju već oko trećeg meseca, dok druge iznenade svoje roditelje tako što čekaju i do devetog, ponekad čak i duže.

Nema potrebe za panikom ako se u tom periodu još ništa ne nazire – to je zapravo prilično uobičajeno.

Genetika kao važan faktor

Velika je verovatnoća da će dete slediti obrazac roditelja po pitanju vremena nicanja zuba. Ako ste vi ili vaš partner kao bebe malo kasnili s prvim zubićima, ili obrnuto, postoji šansa da i vaša beba krene tim putem.

Kad se pojave ti mali beli zubi, to obično budu donji centralni sekutići. To su ona dva prednja donja zubića koje roditelji uglavnom primete prvi.

U praksi, svi se obično isto obradujemo – beba dobija svoj “prvi osmeh sa zubićem,” a istovremeno kreće jedna sasvim nova faza brige.

Razlike u vremenu nicanja

Ne postoji jedna univerzalna šema koja bi mogla tačno da predvidi kada će svaki mali zub da iskoči. Za razliku od nekih drugih razvojnih faza, gde se lakše odredi u kom mesecu dete prolazi kroz određenu promenu, ovde postoji puno varijacija.

Jedan klinac može imati već po nekoliko zubića sa pet meseci, a drugi može tek tada da krene da se “bakće” s prvim nicanjem.

Kao je već pomenuto, genetika je tu od ogromnog značaja. Ima i drugih faktora, poput opšteg zdravstvenog stanja, ishrane, pa i stepena prevremenog rođenja (ako je dete rođeno pre termina, nekada i nicanje zna da kasni).

Ipak, sve to najčešće dođe u neku normalu kada se posmatra malo duži vremenski period. Najvažnije je da posmatrate bebu i da se posavetujete sa pedijatrom ili stomatologom ako primetiš nešto baš neobično.

Ako redovno sve pratite, ukoliko vam zatreba stručna stomatološka pomoć, moći ćete blagovremeno da reagujete.

Redosled izbijanja mlečnih zuba

Evo kako bi redosled trebao da izgleda. Ovo služi samo kao orijentir, jer svaka beba ima svoj tempo.

Tipični simptomi

Ljudi često primećuju kako beba krene da balavi mnogo više nego pre, što ume da bude i slatko i malo nepraktično, jer odjednom svuda vidite vlažne tragove.

Dete može da bude nervozno, da hoće da žvaće sve pred sobom – od igračaka do svojih ručica, ponekad i tvojih ruku. Neretko je i malo plačljivije i razdražljivije. Uobičajeni simptomi nicanja zuba kod beba su:

Ipak, treba imati u vidu da su mnogi simptomi koje roditelji često povezuju isključivo sa nicanjem (na primer, dijareja ili osip) verovatnije rezultat druge infekcije koja se javlja baš u tom periodu.

Takođe, ako primetite da beba ima i grčeve, to može biti još jedan znak koji nije direktno povezan sa zubima, pa je u tom slučaju najbolje da se konsultujete sa pedijatrom.

Nekad se to poklopi, pa pomislimo da je samo do zubića, a zapravo beba možda ima i neki drugi problem. Zato, ako primetite visoku temperaturu ili neku ozbiljniju tegobu, dobro je posavetovati se s pedijatrom.

Koliko zapravo traju tegobe

Većina “muka” oko konkretnih zuba traje nekoliko dana pre nego što taj zubić izviri, pa još par dana posle. Kod nekih mališana, naročito kad kreću oni veći zubi (poput molara), ta neprijatnost može malo da se oduži. Ipak, ne traje stalno istim intenzitetom.

Sveukupno, od prvog do poslednjeg mlečnog zubića, može da prođe i do treće godine, ali nema tu konstantne patnje. Beba prolazi kroz faze; jedan zubić krene, beba se ljuti par dana, pa se smiri, onda malo kasnije dođe novi zubić i priča se ponavlja.

Iako za nekog ko se budi svake noći zbog plača bebe ovo možda nije utešno, znajte da će sve to proći brzo. Bebe (a i roditelji!) su neverovatno izdržljivi i brzo zaborave na ove nevolje.

Kako ublažiti neprijatnost

Ne postoji magično rešenje, ali srećom, postoji dosta načina kojima se može pomoći bebi da lakše pregrmi te momente.

Par jednostavnih trikova

Redovna oralna higijena – od prvog dana

Možda zvuči čudno, ali briga o zubima zapravo počinje i pre nego što se prvi mali beli “biser” pojavi na sceni. To obuhvata jednostavno brisanje bebinog jezika i desni mekom, vlažnom gazom nakon jela. Na taj način uklanja se višak mleka ili hrane koji može da se nakuplja.

Čim primetite da se pojavio taj prvi zubić, polako možete uvoditi i malu, mekanu četkicu dizajniranu baš za bebe. Koristite minimalnu količinu paste za zube (otprilike veličine zrna pirinča).

Neki roditelji se brinu oko fluora, ali stručnjaci u najvećem broju slučajeva preporučuju pastu s fluorom (pogotovo u mikro-dozama) jer pomaže u prevenciji karijesa.

Uvek, naravno, možete i da se posavetujete s pedijatrom ili dečjim stomatologom kako bi se uskladili sa preporukama koje važe u tvojoj sredini.

Prva poseta stomatologu

Možda ćete se iznenaditi, ali postoje stručna mišljenja da bi beba već oko prvog rođendana mogla da poseti stomatologa.

Bitno je da se ta prva poseta obavi rano – ne zato da bi se radila neka intervencija, nego više da bi se dete navikavalo na okruženje, ljude i procedure.

Tako se grade pozitivna iskustva, a i lakše se otkriju eventualni problemi u ranoj fazi. Nekad to i ne bude prava “poseta” u smislu da nešto treba raditi, više je prilika da beba upozna to okruženje.

Ne morate da budete preterano revnosani ni da bebu vodite svakih mesec dana, ali otprilike jednom godišnje je sasvim OK u tom najranijem periodu, osim ako stomatolog ne kaže drugačije.

Za kraj…

Nadam se da se osećate bar mrvicu smirenije povodom čitave priče. Zubići su neminovni, pre ili kasnije izbiju, a bebice, koliko god da su nervozne dok traje taj period, vrlo brzo nastavljaju dalje.

Nema potrebe za nepotrebnom panikom – samo blagovremeno reagujte, pružite bebi malo dodatne pažnje, primenite poneki trik za ublažavanje bola i održavajte dobru higijenu.