7 razlika između dijamanta i cirkona koje morate znati

Ako se dvoumite oko kupovine prstena ili ogrlice i niste sigurni da li da odaberete blistavi dijamant ili povoljniji cirkon, niste jedini. Mnogo ljudi je u istoj dilemi, posebno kada na izgled oba kamena mogu delovati slično neiskusnom oku.

Razmotrićemo sve – od sastava i porekla, preko sjaja i tvrdoće, pa do cene i vrednosti. Naoružani ovim znanjem, lakše ćete odlučiti šta je najbolje za vas i vaše potrebe.

Sastav i poreklo

Dijamant je po sastavu čisti ugljenik. Njegova kristalna struktura (kubna) i snažne veze među atomima ugljenika čine ga najtvrđim poznatim prirodnim materijalom. Prirodni dijamanti nastaju duboko u zemljinoj kori tokom miliona godina, dok laboratorijski dijamanti nastaju u fabrici za nekoliko nedelja, ali u suštini oba imaju isti ugljenični sastav i strukturu.

Sa stanovišta kupca, glavna razlika je poreklo (ruda ili laboratorija), ali osobine su im jednake – laboratorijski dijamant izgleda i traje isto kao i onaj iz rudnika. Ukoliko vam je potrebna dodatna provera ili savet prilikom kupovine, zlatara Petrović može da vam pomogne u proceni šta najviše odgovara vašim željama i budžetu. Cirkon može značiti dve stvari po sastavu i poreklu.

Prirodni cirkon – kao što smo rekli, mineral cirkonijum-silikat koji se vadi iz prirode. On je poludragi kamen, nije redak kao dijamant, ali ima dugu istoriju u nakitu. Često je blago obojen (najčešće plavi ili zlatno-žuti tonovi), iako postoje i bezbojni primerci. Prirodni cirkoni mogu biti atraktivni, ali su ređi u prodaji kao imitacija dijamanta jer nisu uvek potpuno bezbojni i imaju drugačija svojstva (npr. dvostruki lom svetlosti, o čemu ćemo kasnije).

Kubični cirkonijum (CZ) – sintetička verzija cirkona, tj. materijal koji nije pronađen u prirodi već je proizvod laboratorije​. Hemijski, to je cirkonijum-dioksid stabilizovan u kubnom kristalnom obliku. On je dizajniran upravo da oponaša dijamant – bezbojan je, jasan i može se iseći (izbrusiti) u oblike koji liče na brijant. Pošto se proizvodi industrijski, cena mu je niska i dostupna.

Tvrdoća i otpornost na habanje

Na Mohsovoj skali tvrdoće dijamant ima 10, najvišu ocenu koju jedan prirodni mineral može imati. To ga čini otpornim na ogrebotine i idealnim za svakodnevno nošenje – recimo, kao verenički prsten koji stalno držite na ruci.

• Kubični cirkonijum (CZ) ima tvrdoću oko 8 – 8,5, što je prilično dobro. Međutim, posle određenog vremena može doći do sitnih ogrebotina ili zamagljivanja, posebno ako se nakit sa CZ nosi svakodnevno i dolazi u kontakt sa prašinom, peskom ili drugim abrazivnim materijalima.
• Prirodni cirkon je obično nešto mekši (6,5 – 7,5 na Mohsovoj skali) i krtiji. Sklon je lomljenju ili okrnjavanju faseta, pa ga juveliri ređe predlažu za prstenje koje se nosi svaki dan.

Ako priželjkujete nakit koji može da vam traje generacijama, bez značajnih tragova habanja, dijamant je u jasnoj prednosti.

Sjaj i “vatra” (disperzija)

Jedna od najznačajnijih odlika dijamanta je intenzivan sjaj. On ima visoki indeks prelamanja svetlosti (oko 2,42) i umereniju disperziju, što daje onaj poznati blještavi, beli sjaj s prefinjenim treptajima boja.

CZ ima malo niži indeks loma (oko 2,15 – 2,18), ali veću disperziju. To znači da može da pokazuje življe duge odsjaje kada ga pomerate pred izvorom svetla. Nekima se to dopada, dok iskusnije oko može odmah naslutiti da nije reč o dijamantu.

Prirodni cirkon ima nešto manji indeks loma od dijamanta, mada i on ume da izgleda živopisno. Zbog dvolomnosti, pod lupom možete primetiti efekte dupliranja ivica unutar kamena, što nećete videti kod dijamanta.

Ako volite izvanredni, čist sjaj koji traje, dijamant osvaja prvo mesto. CZ je i dalje atraktivan, ali se ponekad primeti da “šljašti” više na dugine boje.

Boja i čistoća kamena

Dijamanti imaju skalu boja (od D do Z). Mnogi su blago tonirani, dok su najvredniji oni potpuno bezbojni (D). Većina prirodnih dijamanata uopšte nije savršeno bela, mada se u nakitu često nalaze primerci koji ljudskom oku deluju gotovo beskprekorno.

Kubični cirkonijum najčešće je beskrajno čist i uvek bezbojan. U laboratoriji može nastati i u drugim bojama, ali standardni beli CZ obično nema nikakve toplije ili žućkaste tonove, što se često vidi kod dijamanata.

Prirodni cirkon dolazi u širokom spektru nijansi i retko je savršeno bezbojan. Iako postoje i primerci koji liče na dijamant, oni mogu imati blagi ton ili unutrašnje inkluzije.

Gustina i težina

Evo jedne zanimljive razlike koju ne možete videti očima, ali možete osetiti na ruci ako držite kamen. Dijamant ima specifičnu težinu (gustinu) oko 3,52 g/cm³, dok je kubični cirkonijum mnogo gušći, oko 5,6 – 6,0 g/cm³​. To praktično znači da će CZ težiti čak oko 70% više od dijamanta iste veličine (zapremine)​

Ako imate, recimo, dva jednake veličine bezbojna kamena od po 1 karat (prečnika oko ~6.5 mm ako su okrugli brijant brus), CZ će biti primetno teži kada ga držite između prstiju, u poređenju sa dijamantom.

Naravno, kao kupac retko kad imate dva ista kamena u ruci za poređenje, ali ovo svojstvo koriste gemolozi. Jedan od testova u laboratoriji jeste da se kamen stavi u tečnost odgovarajuće gustine ili na preciznu vagu: dijamant će biti lakši nego CZ tog istog kalibra​.

Kod kuće nemamo baš preciznu vagu za karate, ali jednostavno rečeno, nakit sa velikim cirkonom može delovati teže nego s dijamantom. Za prirodni cirkon, njegova gustina (~4,0–4,7 g/cm³) je takođe veća od dijamantove, ali manja od CZ. U suštini, i prirodni cirkon i CZ su gušći materijali od dijamanta, što je pomalo ironično – imitacija je teža od originala.

Ipak, ova razlika je više akademska, u praksi ćete retko moći da je iskoristite osim ako imate odvojen kamen (neutvrđen u nakit) i mogućnost da uporedite težinu ili potopite u specijalnu tečnost.

Cena i tržišna vrednost

Dijamant je skuplji, a cena zavisi od takozvanih 4C faktora: težine (karata), boje, čistoće i brušenja. Nakit sa dijamantima kroz vreme može zadržati dobar deo svoje vrednosti i ima status investicije ili porodičnog nasledstva. Čak i manji dijamant često nadmašuje cirkon po ceni za više stotina evra.

Kubični cirkonijum je višestruko jeftiniji. Vrednost mu je skoro zanemarljiva ako biste hteli kasnije da ga prodate. Prilikom kupovine, najveći deo cene odnosi se na plemeniti metal (zlato, srebro) i samu izradu nakita, a ne na kamen. Sa estetske strane, dobijate efekat sličan dijamantu, ali bez mogućnosti da ulažete u neku posebnu dragocenost.

Prirodni cirkon takođe košta manje od dijamanta i retko ima veliku preprodajnu vrednost. Ipak, neki primerci mogu biti zanimljivi ljubiteljima šarenih dragulja.

 Trajnost u svakodnevnom nošenju

Dijamant je bez premca u pogledu dugotrajnosti. Može se nositi decenijama, a da ne izgubi sjaj niti se istroše fasete.
CZ se  Kod jačeg habanja vremenom zamagli ili izgubi oštrinu ivica, posebno na prstenu koji često dolazi u kontakt s tvrđim površinama. Mnogi ga menjaju nakon nekoliko godina.

Prirodni cirkon  može da pukne ili se okrnji na ivicama. Zbog toga ga ljudi češće nose kao naušnice ili ogrlicu, gde je manje izložen udarcima.

Zaključak

Nakit je mnogo više od samog predmeta – on nosi lični pečat, emociju, možda čak i deo porodičnog nasleđa. Dijamant je nezaobilazan izbor kada se traži najtvrđi, najsjajniji i najvredniji kamen. Cirkon (CZ) je odličan ako volite raskošan izgled koji podseća na dijamant, ali vam je prioritet povoljnost. Prirodni cirkon može zadovoljiti ljubitelje “pravih” kamenova koji imaju autentičan geološki trag, no on je ipak češće poludragi kamen u kolekcionarskom smislu.

Birajte prema sopstvenim željama, budžetu i stilu života. Neko će se odlučiti za neuništiv dijamant kao zaštitni znak, a drugi će pre odabrati cirkon jer želi upečatljiv nakit po pristupačnoj ceni. Nema loše opcije sve dok vam novčić u novčaniku ili priča u srcu kaže da je to pravi izbor za vas.